Sergej Ćetković: Biti roditelj znači biti ispunjen, srećan i zadovoljan

0

Popularni crnogorski pjevač u intervjuu za srpski Story otkrio je da je njegov život postao bogatiji od kada su u njegov život ušle ćerke Lola i Mila, koje su na najbolji način upotpunile odnos sa suprugom Kristinom. Sergej je pored mnogih stvari otkrio i da bi uvijek stao na stranu porodice ako bi morao da bira između nje i muzike.

Šarmantni Crnogorac Sergej Ćetković kada je došao prije deset godina u srpsku prestonicu, zamislio je kako će izgledati njegov put. Danas, poslije jedne decenije na sceni, može da se pohvali velikim solističkim koncertima, komponovanjem filmske muzike, učešćem na Evroviziji, ali i visokim tiražima svojih albuma. Ovaj crnogorski kantautor u privatnom životu ne skida osmijeh s lica, jer kako kaže, sreću pronalazi u supruzi Kristini i ćerkicama Loli i Mili.

Važite za duhovitog, šarmantnog čovjeka koji animira društvo, a da li ste zaista takvi?

– U intimnom okruženju, u društvu svojih prijatelja sam, mogu reći svoj na svome. Volim da se šalim, kako na svoj tako i na tuđ račun, uživam u smehu i zezanju, jer smeh leči sve. To su stvari koje me totalno opuštaju i ispunjavaju. Trudim se da budem što opušteniji i uvek gledam da se uzdržim od preteranosti u bilo kom smislu, svejedno da li je reč o šali, uspehu ili nečemu drugom. To je moja formula za jednostavan i dobar život.

Kažu da je čovjek bogat onoliko koliko ima prijatelja, jeste li vi bogat čovjek?

– Zaista je tako i Bogu hvala, mogu reći da sam bogat čovek. Imam veliki krug prijatelja, kumova od Podgorice do Beograda.

Kome prvo pustite pjesmu kada je završite?

– Kristina je uvek prva koja ih čuje. Kasnije kreće anketiranje prijatelja i onih koji se tu zadese. Veoma mi je bitno mišljenje ljudi koji nisu iz sveta muzike. Svako sluša na svoj način u potrazi za delićem svoje lične priče.

Na šta ste najponosniji?

– Ako govorim o privatnom životu, najponosniji sam što sam ostvaren kao roditelj. S poslovne strane, ponosan sam na to što jesam i što nisam dozvolio da me bilo šta promeni i skrene s puta. Ostao sam dosledan sebi, svojoj publici, muzici i porodici, koja mi je najbitnija. Uvek govorim, kada bi mi neko postavio ultimatum: ili ćeš se baviti muzikom ili ćeš biti porodičan čovek, uvek bih izabrao porodicu.

Imate dvije ćerkice, koliko su vas one promijenile?

– Mnogo, biti roditelj znači biti ispunjen, srećan i zadovoljan. Smatram da ne postoji ništa važnije u životu od toga da čovek ima porodicu i decu. Mislim da je roditeljstvo veoma važan zadatak, jer kada dobijete decu, sve ostalo nije prioritet, već samo ona i njihov osmeh. Konstantna briga da im bude dobro, da se ne povrede, da nemaju temperaturu, to je normalan roditeljski život. Onog trenutka kada u kolima sa zadnjeg sedišta čujem kako pevaju neku od mojih pesama, shvatim koliko sam srećan što sam postao roditelj.
Story: Koja su trenutna interesovanja vaših ćerkica?

– Sada smo u svetu bajki. Ne izlaze iz kostima Diznijevih princeza i slobodno vreme provode u parkovima igrajući se sa svojim drugarima. Trudiću se da ih ne obuzme tehnološko ludilo u kom svi živimo, da ne provode ceo dan na ajpedu i otvore svoje profile na Fejsbuku sa pet-šest godina. Nastojaću da što više žive u tom svetu bajki, a ne u ovom virtuelnom koji je digitalizovan i pravi od nas asocijalne ljude.

Na koji način vaspitavate djecu?

– Iako su još uvek male i rano je za neke ozbiljne teme, trudiću se da ih naučim pravim vrednostima – da materijalno nije najbitnije i da dobar i kvalitetan čovek nije samo onaj ko ima skup auto, stan ili vikendicu. Ne želim da idem u tom pravcu. Hoću da ih izvedem na pravi put, da poštuju sebe, jedna drugu, svoje roditelje i ljude u svojoj okolini.

Znaju li one da ste popularan pjevač?

– Lola je u početku imala problem i stalno me pitala: Zašto ti se javljaju ljudi, što ti mašu, ko su oni? Uživam u njihovom odrastanju i otkrivanju čime se tata bavi. Ne želim da ih opterećujem svojim poslom i popularnošću, već puštam da to same otkriju i uživaju u njoj podjednako kao i ja. Mila je još uvek mala ali uz Lolu jako brzo uči i raste. Lola je već bila na nekoliko mojih koncerata, poznaje repertoar, ima svoje omiljene pesme i jedva čeka sledeći kako bi pozvala drugare iz vrtića.

Vaša supruga Kristina talentovan je fotograf, da li je podržavate u odabiru takvog hobija?

– Naravno da je podržavam i jedino sa njom uspem da se opustim i pred njenim objektivom zaista budem ono što jesam. Ona ume da izvuče ono najbolje iz mene. Inače, ne vidim sebe kao foto-modela koji ispadne dobro koju god pozu da zauzme. Ne mislim da sam preterano fotogeničan i veoma sam težak za fotografisanje. Ne uživam pred kamerama, to me umara i učini da nisam opušten, te u većini slučajeva ispadnem ozbiljniji i stariji nego što jesam.

O čemu ste maštali na počecima?

– Svi smo ljudi i imamo želje i snove. Sve ono o čemu sam maštao i priželjkivao na početku svoje karijere polako se pretvorilo u stvarnost: imam svoje pesme, publiku, koncerte i moja karijera traje. Volim svoj posao, uživam u njemu i tek sada vidim da ništa nije nemoguće i da se neki snovi ipak ostvaruju.

Na početku vaše karijere svi su vas savjetovali da ne spominjete suprugu Kristinu, jer su mislili da će vam to smanjiti popularnost kod žena, a vi ste bili izričiti da to nećete da radite.

– Moj brak nikada nisam skrivao od medija, čak sam svoj prvi CD nazvao Kristina, po istoimenoj pesmi. Razlika je u tome što nikada nisam dozvolio da moj privatni život bude deo moje karijere i deo tabloida, koji su danas prepuni pikanterija o nekim mojim kolegama. Ako nemam šta da kažem svojom muzikom, koncertima, svojim radom, onda ne želim da moja porodica bude nešto čime ću zaslužiti prostor u medijima. Bogu hvala, imam dobru i normalnu ženu pored sebe, nekog ko deli iste životne vrednosti sa mnom. Nekog u čije se oči, lice i dušu zaljubim svakog dana.

Čime biste se bavili da niste pjevač?

– Ne plašim se posla, to sam naučio od svojih roditelja i dede koji je bio zanatlija. Kada imaš porodicu, moraš da se brineš o njoj. Svako sebi može da organizuje život na lep način, nisu potrebni avioni i kamioni. Za normalan i srećan život potrebni su porodica i prijatelji, ali treba biti realan u svemu. Najlakše je stajati sa strane i ogovarati onog ko je nešto stvorio u životu ili ima više od tebe. Postali smo zavidni i ljubomorni, pomalo razmaženi, bez želje da uložimo trud da menjamo nabolje sebe i svet oko nas. Ne bih se stideo bilo kakvog posla, dokle god je pošten i od kojeg ću biti plaćen toliko da svojoj porodici omogućim normalan život.

Koliko vam je podrška porodice značila tokom svih ovih godina?

– Ona mi je najbitnija. Za mene je porodica pokretač svega, moja mirna luka, moja snaga i inspiracija, moje sve. Nikada nisam dozvolio da mentalitet, različitosti i sredina u kojoj živimo na bilo koji način utiču, određuju ili diktiraju korake koje ću napraviti. Željan svog mira i harmonije, čuvam svoju porodicu i vrednosti koje sam naučio od roditelja i trudim se da ih prenesem svojoj deci i svima onima koji iz mog primera mogu da nauče nešto i spoznaju prave vrednosti koje smo, od silne brzine i vremena u kome živimo, nažalost zaboravili.

Nedavno ste izdali singl Zar je kraj? Uglavnom su pozitivni komentari, a da li ste vi zadovoljni kako sve izgleda?

– Znam kada treba nešto da promenim i ne želim da se ponavljam. Prija mi kada ljudi prepoznaju da sam napredovao, da sam drugačiji i zreliji. Mislim da smo uradili dobru pesmu koja je već našla put do publike jer je reč o dirljivoj priči čistih emocija. S jedne strane, ona je emotivna, a s druge, veoma surova. Kada pogledaš oko sebe, shvatićeš da je to priča brojnih parova, u kojoj se iz velike strasti i ljubavi sve gasi i nestaje preko noći. Danas niko ne želi da se potrudi i bori da ljubav traje.

Izvor Story.rs

Podijeli:

O autoru

Ostavi komentar


7 − = 2