Postoje li „bolji stranci“?

0

„Imao sam ja jednu, u četvrtom srednje, bila ljepuškasta“, priča mi uz pivo neki dan moj sapatnik iz dijaspore. „Izašli smo par puta, nije bila nešto, ali daj šta daš“, nastavlja mi, ničim izazvana, moja bečka prilika za njegovanje maternjeg jezika. „A žene k‘o žene, vole kad im kažeš da ih voliš. E, tad sam naučio da ih lažem, al‘ dobro meni, dobro njima. Znaš kako kažu, pristojan j*be“, poentira mi moj vrli papučar. Ne uzimam mu za zlo, saslušam, na jedno uđe, na klempavije izađe. Smalltalk, na balkansko-muški način. Dobar je on inače, ali sam sebi zgodan kad popije.

Par dana nakon ćaskanja sa mojim šankerskim saborcem, sjetim ga se, čitajući članak o uvođenju čuvenog „Parkpickerla“ u još čuveniji 11. bečki okrug. Prvi čovjek Simmeringa, Paul Stadler (FPÖ), svojim je komšijama najavio anketu, kako bi becirk donio odluku o tome da li će se parking u Simmeringu ubuduće plaćati ili ne.

Krajem avgusta naš je Stadler, inače iz stranke koja navodno voli Srbe, ali ne voli Turke i azilante, izjavio da će odluku o tome donijeti samo oni koji imaju državljanstvo i oni koji su državljani zemalja članica Evropske unije, dok ga mišljenje „onih drugih“ ne zanima. Jer, kako veli, „njihovo bi učešće moglo lažirati rezultate“. Potom se javila Renate Brauner (SPÖ), bečka ministarka finansija, i poručila plavom debeljuci da njegov diskriminirajući plan „ne dolazi u obzir“. Al‘ ne lezi vraže!

Nije naš Stadler glup. Dosjetio se on kako da zaobiđe i Brauner i ljudskost pa je svim stanovnicima 11. becirka poslao upitnik, na kojem, između ostalih stoje i pitanja vezana za porijeklo i državljanstvo. „Ako dobijemo mnogo DA od onih koji nemaju državljanstvo, mi njihovu odluku nećemo priznati“, praktičan je naš Srboljubac. Činjenica da je među Bečlijama koji nemaju državljanstvo više od 100.000 Srba (prema podacima iz 2016. godine, u Beču živi 99.082 državljana Srbije, ali ako se ovom broju doda dio državljana BiH, dolazimo na više od 100.000), Stadlera zanima baš i kao onaj čuveni snijeg od prošle godine. Baš kao što ga ne zanimaju Turci, a ni azilanti. Uprkos činjenici da ti ljudi već decenijama žive i rade u Beču. Da je to njihov komšiluk, da su to njihova auta i njihov novac. Kada plavi zajašu na vlast, zaborave brzo na „dobre strance“. No, nisu jedini.

Svepopularni Sebastian Kurz prethodnih je godina prevalio put od, kako je na početku političke karijere volio da tepa, onoga ko se zalaže za više dobrodošlice strancima, do onoga ko istima prijeti kraćenjima, zabranama, ukidanjima, zatvaranjima i upire prstom u „probleme“ koje ni ne pomišlja da rješava.

Naravoučenije? Nema dobrih i loših stranaca. Postoje samo oni koji nemaju pravo glasa, pa samim tim ni mogućnost da se političarima koji šire mržnju protiv njih i njihovih porodica „osvete“ na izborima. Glasom. Ovako smo, nas milion i kusur u Austriji, laka meta populistima i huškačima, a i jednom dijelu domorodaca, koji nama uporno pravdaju nezadovoljstvo samim sobom.

 

Dino Šoše

Podijeli:

O autoru

Ostavi komentar


+ 2 = 4