Milutin Mima Karadžić: Veliki gradovi ne vole pridošlice!

0

“Vječiti“ Crnogorac sa malih ekrana danas uglavnom snima TV serije, jer kako kaže: „Danas si s filmom uvijek u minusu“. Nepopravljivi je zavodnik i veliki džentlmen, a kaže da u svakom gradu ima bar po jedan Savo Bačić i da svaki grad teško prihvata pridošlice. U to se, kaže, uvjerio više puta.

Publika Vas uglavnom prepoznaje po ulogama autohtonog Crnogorca. Da li Vam je dosadilo to i da li bi se osjećali kao u tuđoj koži u ulozi u kojoj niste Crnogorac? Jesam njih igrao najviše, pogotovo na filmu i na televiziji, i normalno je da su me ljudi vezali za neki karakter Crnogorca kao što su, recimo, Borisa Dvornika vezali za Dalmatinca. Ipak, kada igram Crnogorca, ne razmišljam o tome da je on Crnogorac, nego pokušavam da iz toga izvučem neku priču i napravim lik koji bi bio prijemčiv za sve. Uzmimo za primer mog Sava Bačića (glavni junak TV serije „Budva na pjenu od mora“, prim. nov.). U Splitu su mi rekli, „Ne, pravi Savo Bačić živi ovde, to je Kerum, naš gradonačelnik“. U Republici Srpskoj su rekli da je to Dodik… Dakle, čovek kao što je Savo Bačić postoji svuda.

Govoreći o Crnoj Gori, mnogi uvijek ističu određene stereotipe. Da li Vama kao Crnogorcu u tome ima istine? Današnja Crna Gora sa ovim podelama i političkom situacijom je nešto drugo što ja niti mogu da osudim, ni da glorifikujem ni da ispravim, niti imam želju i potrebu da bilo šta od toga radim. Ne svrstavam se ni u šta.

Dakle, Vi niste da kažemo “tipični“ Crnogorac kakvim ih stereotipi uvijek predstavljaju. Jedno direktno pitanje onda, kakvo je Vaše mišljenje o homoseksualcima? Nikada nisam želeo da komentarišem ono što ne razumem. Nekom delu mene je to neprihvatljivo, a u neku ruku se vodim time da svako ima pravo da živi po sopstvenim nahođenjima ako to ne vuče posledice po druge ljude, ili sutra tu decu. Ipak, pitate pogrešnog čoveka. Na tu temu ne razmišljam dublje i nikada nisam razmišljao, jer sam čovek koji previše voli žene.

Šta mislite o lakim drogama, o legalizaciji marihuane recimo? Kao i alkohol, kockanje i svi drugi poroci, i droga je izbor svakog ko želi da je konzumira. Za mene su svi poroci u neku ruku isti i na njih vas niko neće naterati lopatom. I da se legalizuje i da se ne legalizuje, oni koji žele da uzimaju, uzeće ih i da ih zatvorite u podrum.

Da li “vjerujete“ da psihijatar može zaista da riješi probleme? Mi iz starije garde naučeni smo da se sami nosimo sa problemima i ako treba, da ih potisnemo. Ne kažem da je tako ispravno, ali smatram da ne treba raditi protiv sebe i ići kod raznih kvazistručnjaka, ukoliko nemamo neki veliki problem. Kada se radi o pravim doktorima, koji će da doprinesu da nekome bude bolje, to nikada nije sramota. Skromno mislim da što manje treba da ličimo na one zemlje gde i kučetu nabavljaju psihologa, šta znamo mi, sigurno se žalilo da mu je potrebno sa nekim da popriča.

Crnu Goru često povezuju i sa seks turizmom, pogotovo jaht klubove… Neki čak zagovaraju da se tako nešto i legalizuje. Kako Vi vidite ovaj fenomen? To je najstariji zanat na svetu i, ruku na srce, legalizovali je mi ili ne, tu je, pa je tu. Legalizacijom bismo postigli da određene devojke budu zdravstveno osigurane, ali to ni u najmanju ruku ne znači da ne bi postojale i masovno one koje bi se i dalje, krijući, bavile tim zanatom.

Zna se da volite žene i često su Vas viđali u društvu mladih i atraktivnih djevojaka. Kako Vi gledate na danas sve češću pojavu seksa za jednu noć? Seks na jednu noć je situacija koja se većinu puta ne planira već se desi spontano i to nije nikakav razlog za osudu. To se prosto dogodi i mislim da ne postoji muškarac kom u određenim periodima takav odnos ne odgovara, ili koji takav odnos nije imao. Nisam zagovornik samo seksa, već i ljubavi na jednu noć pošto i ona može da se dogodi.

Masa glumaca se u zadnje vrijeme petlja u politiku, a posljednji u nizu je primjer Branislava Lečića koji čak pretenduje na sam vrh jedne poznate političke partije… Da li Vi imate sličnih afiniteta? Ogradio sam se od svih mogućih poziva da učestvujem u bilo čemu. Mislim da je glumac neko ko pripada svima i ne bi trebao biti opredeljen ni po kom svojstvu – niti za jednu stranku, niti za neku organizaciju, a mlađim kolegama pričam kako se javno ne treba opredeljivati ni za „grobare“ ili „delije“. Iz prostog razloga što tebi svi oni dolaze na predstavu ili u bioskopsku salu i zašto bi se ti svrstavao. Inače, nikad i ne glasam. Prosto, ne vidim sebe kao glasača i sam sam svoja partija i hoću da ostanem glumac u svemu. Glasaću za one koji ovom narodu izmame osmeh.

 

Foto: Wikipedia

 

Podijeli:

O autoru

Ostavi komentar


− 1 = 5