Cane: “Nešto jako opako je sišlo među nas”

0

Harizmatičnog frontmena i jednog od osnivača benda ne treba posebno predstavljati. Jer, radi se o onoj vrsti muzičara za koje je svako čuo, ali i koje publika ili obožava ili ne podnosi.

Dakle, kad je Cane u pitanju sredine nema i upravo to je dokazao u specijalnom intervjuu za BUM.

Patrijarh Irinej rekao je da majske poplave nisu kazna već Božja opomena zbog gay parade.
– Pa, svako priča što voli… Ali mnogi oni koji su ostali bez igde ičega dali bi da se održi tri parade samo da se ovo nije desilo.

Kad se pogleda današnji saziv u skupštini Srbije poprilično podsjeća na onaj iz devedesetih. U kakvoj Srbiji ti živiš danas u čemu je razlika?
– A nemam pojma, ja živim u celom svetu… Ali da znaš, nešto jako opako je sišlo među ljude. Videćemo šta će biti… To su stvari koje ne zavise od nas. Mi u njima ne pronalazimo sreću samo olakšanje našeg života.

Kako je moguće da nakon generacije koja je imala “džuboks“ generaciju dobrih rock&roll bendova dođu tolika “sranja“. Očigledno ste vi bili u manjini.
– Pa ustvari i jesmo, ali je stvar u tome da smo mi bili samo spoljašnja stvar, a da dubinski nije rađeno kako treba, i onda je iz dubine šiknula septička jama i sad ne znamo šta je sa nama.

Sedamdeset osme ti je otac kupio ploču Jimi Hendrixa. Prilikom posjete, u Beču si bio u prodavnici ploča. Šta to ploče imaju u sebi, a što moderni nosači zvuka nemaju?
– Pa imaju perspektivu i imaju toplotu zvučnu i podsećaju te na detinjstvo, na nešto vredno. A ove limenke su bezdušne. One su suviše dvodimenzionalne. Nemaju tu dubinu zvuka i toplotu.

Više od tri decenije traješ na sceni. Imaš li kakav recept za trajanje?
– Recept za trajanje je samo davanje i da ne očekuješ da ćeš nešto zauzvrat dobiti. Znači, samo naći ljubav i smisao protiv svih ovih prepreka, dugih putovanja, umora i svega ostalog. Dakle, samo ljubav smisao i eto ti inspiracije, a ona je jedina koja nas diže iz ove kaljuge.

Šta je mislio onaj Cane od prije 30 godina, a ovaj danas ne misli? Koje ideale si izgubio usput?
– Kako da ti objasnim… Tamo je više onog nesvesnog bilo, a ovde više osećam. Mladost je takva, njoj se više pričinjava nego što zna da utvrdi šta je to. Ona dolazi i nosi te na talasima. A sad posle nekog iskustva koje je i ovakvo i onakvo.. Znaš, drag je taj smisao da i dalje možeš da živiš za muziku i od muzike i da se tako obratiš svetu. Mnogi za to nisu našli načina, blokirani su. Jer živimo u svetu gde čovek mora da bude sve tiši i da se sve manje čuje.

Da li je tvoja potreba da se baviš muzikom nastala iz želje da se “obratiš svijetu“ ili da budete “Partibrejkersi“ da upadate na žurke?
– Partibrejker je čovek koji bukvalno prekida zabavu, a ta zabava je neko automatsko činjenje gde svi ljudi prisutni uzimaju sve što se priča zdravo za gotovo i niko nema svoje iskustvo da to proveri, a partibrejker je onaj koji govori is svog iskustva. Znači proverava stvari i ide pa se vraća i onda ga nešto stalno vuče da se obraća svetu. Al on to ne radi iz nekog ego tripa ili iz taštine ili sujete… I te pesme to nisi napisao to je samo došlo, ti si samo jedno uzemljenje i ne možeš da ih zadržavaš za sebe. Kapiraš, bilo šta mora da se deli sa ljudima, jer ako se ne deli sa ljudima, usmrdi se i nestane.

Branko Kockica je izjavio kako su mnogi od onih koji su gledali njegovu emisiju postali đubrad. Možeš li ti to isto reći za dio publike “Partibrejkersa“.
– Moja publika je nešto drugo. Znaš, meni je drago što moja publika nije drogirana i pijana. Zaluta neko, al se brzo pokaže da ne pripada tu. Kapiraš, naša publika nas voli. Nalazi se u tim pesmama koje daju snagu i nadu da je ovo ustvari samo privid i da dok smo živi ima nade za nas. Kad prestanemo da se nadamo onda umiremo i šanse onda više nisu ni bitne.

Evo ja sam iz Mostara i sjećam se od ranije, prije rata i evo sada, ekipa koja je slušala “Partibrejkerse“ su sada prilično dobri i pošteni ljudi.
– Ostali su pri poruci… E baš to što ti kažem, nije sve u ego tripu i taštini, nego ima ono da veruješ da to što radiš, da vaspitavaš javno ali i da se ti vaspitavaš i da druge upućuješ u pozitivnom smeru. A to je bitno jer vidiš da živimo u kolektivnim nivelacijama svih vrednosti i da je jasna podela između dobra i zla. Čovek danas u lažima istinu traži, ali bojim se da je neće naći.

Spomenuo si monstruoznu civilizaciju… Čovjek danas živi kao u “matrixu“. Šta je potrebno da izađemo iz tog “matrixa“?
– Upravo to… Kao katakombe, sve vreme si u katakombama, družiš se s istim tipovima gde se igra na veru i nacionalnu pripadnost, a nas mora duh da povezuje… Preko duha se mi prepoznajemo u drugim ljudima i oni se prepoznaju u nama. Zbog toga je bitno negovati duh. Znači, to je plamičak koji vam pokazuje put.

Ima li nešto sa trenutne muzičke scene sa prostora bivše Jugoslavije da ti se posebno sviđa?
– Jedna od velikih nada je “ Straight Mickey And The Boyz“ i “Stuttgart Online“ i još neki bendovi koji nemaju ništa drugo osim svog rada i kreativnosti.

Razgovarao: Dino Šoše

Podijeli:

O autoru

Ostavi komentar


8 + = 15