Atheist rap: Jad i beda intelekta u punom sjaju

0

Trideseta nije laka godina, a Atheist Rap joj se ozbiljno približio. Žal za buntovnom mladošću? Komentar na račun devedesetih? U razgovoru sa Aleksandrom Popovim – Dr Popom i Vladimirom Radusinovićem – Raduletom, Noizz je pokušao saznati odgovore na ova pitanja.

Čudan je i zanimljiv razgovor sa udarnim tandemom Atheist Rapa, koji toliko dugo funkcioniše, da djeluje kao da čitaju misli jedan drugom. Jedan drugog dopunjuju, a ponekad i skreću s teme. Kao i na sceni uostalom. Pop priča kako se Radule svađa sa carinicima na granici. Radule nam objasni da “granice postoje isključivo u glavama ljudi”. Pop ispriča vic. Radule mu da aktuelni kontekst. Slažu se da su “jako uzbuđeni” zbog slavljeničkog koncerta i “probaće da dođu spremni”, piše Noizz.

Mislite li da danas nema toliko dobrog humora na sceni? Vi ste svoj izraz isfurali još od devedesetih, kad baš i nije bilo neko vreme za zezanje…

Radule: To ti je borba protiv stresa. Kako je rekla Ema Goldman: Ako ne mogu da plešem uz nju – to nije moja revolucija. To je i naš slučaj. Kad bi ostao samo jed i gorčina, pocrneli bi iznutra i bilo bi još gore po nas. Ovako čuvaš sebe da ne postaneš poput njih. Znaš, ako kreneš da se hraniš mržnjom, na kraju će te mržnja pojesti.

Gdje prepoznajete revoluciju danas?

Radule: Ne prepoznajem revoluciju više. Što bi rekao jedan moj mlađi kolega, Čiča iz Sukoba Interesa: Sve revolucije su prevara, uradi nešto na ličnom planu, da budeš bolja osoba i možda ćeš time podstaknuti nekog da uradi isto. To je najveći domet koji imamo, kao pojedinci i kao grupa.

Jeste li pesimisti ili optimisti?

Radule: Realisti. Dakle – pesimisti. U jednom od intervjua, pokojni Goran Kostić Kosta je rekao baš to: Nisam pesimista, nego jednostavno ne verujem da nešto može da se promeni na bolje, da nam bude bolje.

A jeste li i dalje pankeri? Kako se osjećate kao veterani na toj sceni?

Pop: Mi se jednako osećamo kao i kad smo počinjali, samo što sad kao moramo malo više da pazimo na zdravlje. Sve ostalo nema neke razlike.

Radule: Ima razlike. Matoriji smo. Stvarno smo matori.

Pop: Ma nismo matori, mator je onaj koji ima 75-80 godina, a i taj možda nije mator ako se drži.

Radule: Dobro, mi dostojanstveno starimo…

…I dobro se držite, vaši koncerti su uvijek ludnica.

Pop: Kad imaš 75 i više stvari koje uvek možeš da sviraš, kao što se nama skupilo, onda ne možeš baš sve da sviraš. Ne može naš koncert da traje četiri sata, to je jedno trošenje publike i nas. Posle dva i po sata svi su crknuti, a da je duplo više bilo bi mrtvih, ranjenih, bolesnih.

Radule: Bilo je i toga, da sviramo dok svi ne popadaju. Onda kad smo u KST-u snimali lajv, tu smo baš hteli da se najebemo mame. I sad kad pustiš, to zvuči kao da si krdo bulterijera pustio na masu. Sve je prenadrkano. U toj fazi smo imali takvih koncerata u nizu dve-tri godine. A onda smo skapirali da publika pravi pauze, odu malo iza, pa se vrate u prvi red. A mi sve vreme prašimo. I onda smo rekli: Ok, pokazali smo da možemo, ali fizički je jako naporno, nećemo više to raditi… Sećam se tada, potrpamo se u dva auta i krenemo na svirku i namamo pojma da li nas tamo čekaju dizelaši ili nacoši ili neka super ekipa. Ne znam gde nismo bili u Srbiji. Pošto smo jedino po Srbiji mogli da idemo, bile su zatvorene granice. O nekim stvarima nismo razmišljali ili se nismo usuđivali. A da smo svirali, svirali smo svi po kojekakvim toponimima koje ne možeš ni da nađeš na karti.

A sada?

Radule: Sada sviramo i visokobudžetne svirke i festivale i zavlačimo se u rupe. Što se tiče same svirke sve ima svoje draži. A što se tiče ekonomskog momenta, sve ima svoje mesto. I to je jednostavno tako. Možeš da sviraš u Beočinu u andergraund skvotu, a možeš da sviraš i u Beogradskoj areni.

Stigosmo do ekonomskog momenta. Možete li da živite od muzike sa ovakvim stažom?

Radule: Nema glamura nekog. Delom je to do nas, zato što nismo neki radoholičari, a i zato što ne pristajemo na neke stvari, trudimo se da ostanemo nezavisni koliko možemo. I sad, jebiga, za neko pristojno preživljavanje možeš da se organizuješ. Naravno, uz dodatke sa strane, ako uspeš.

Pop: Ako se država seti jednog dana da nam da penzije, onda će sve ovo naše imati smisla. Pošto mi nekako možemo da funkcionišemo, ali smo penziono tanki.

Vi to već razmišljate o penziji, a još ni 30 godina niste na sceni?

Pop: Pa, još 30 pa penzija.

 

Foto: Facebook/Atheist Rap official

Podijeli:

O autoru

Ostavi komentar


8 − = 3